Studiranje psihologije u Srbiji: Sve što treba da znate

Psihologija je bez sumnje jedna od najpopularnijih i najtraženijih nauka među maturantima. Interesovanje za ljudski um, ponašanje, motivaciju i emocije čini ovu disciplinu fascinantnom, ali i izazovnom. Međutim, put ka diplomiranom psihologu pun je pitanja: Na kom fakultetu upisati psihologiju? Kako se pripremiti za prijemni? Kakve su mogućnosti zaposlenja nakon studija? Ovaj vodič će vam pružiti sveobuhvatne informacije i odgovore na najčešća pitanja, bazirana na iskustvima studenata i diplomiranih psihologa.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Prva i najvažnija odluka je izbor fakulteta. Pored najpoznatijeg Filozofskog fakulteta u Beogradu, psihologija se može studirati i na nekoliko drugih državnih i privatnih visokoškolskih ustanova.

Državni fakulteti

Osnovne akademske studije psihologije traju četiri godine i nude se na sledećim državnim fakultetima:

• Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu - Najstariji i najtraženiji program. Prijemni se sastoji iz testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti.
• Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu - Takođe veoma cenjen i sa jakom katedrom. Prijemni obuhvata test iz psihologije, test opšte informisanosti i test sposobnosti.
• Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu - Pruža kvalitetno obrazovanje, sa nešto manjom konkurencijom na prijemnom nego u Beogradu.

Važno je napomenuti da se na Filozofskom fakultetu u Beogradu od četvrte godine biraju moduli, odnosno smerovi za usmeravanje: klinčka psihologija, psihologija rada, istraživački smer i psihologija obrazovanja. Ovo omogućava studentima da se specijalizuju za oblast koja ih najviše interesuje.

Privatni fakulteti

Za one koji žele alternativu, postoje i privatni fakulteti koji nude studije psihologije. Ove programe karakteriše često fleksibilniji raspored i manje grupe, ali i znatno više školarine.

• Singidunum Univerzitet (Fakultet za medije i komunikacije, Beograd) - Nudi smer Psihologija, često u saradnji sa inostranim institucijama. Školarina je značajno veća nego na državnim fakultetima.
• Univerzitet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" (Novi Sad) - Takođe ima program psihologije. Kvalitet nastave zavisi od angažovanih profesora, a diploma je priznata u zemlji.
• Postoje i drugi privatni fakulteti u manjim mestima, ali je krucijalno proveriti da li fakultet ima važeću akreditaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pre upisa.

Opšte je mišljenje da su državni fakulteti tradicionalno cenjeniji na tržištu rada, ali uspešna karijera zavisi u velikoj meri od znanja, veština i dodatnih edukacija samog pojedinca, bez obzira na to da li je fakultet državni ili privatni.

Priprema za prijemni ispit: Ključ uspeha

Prijemni ispit je glavni filter za upis na psihologiju, posebno na velike fakultete. Konkurencija je velika, pa je temeljna priprema neophodna.

Test znanja iz psihologije

Ovaj deo se smatra jezgrom prijemnog. Literatura se određuje svake godine, pa je neophodno pratiti sajt fakulteta. Tradicionalno se koriste sledeći udžbenici:

• Za Beograd: Žiropada, Lj. "Uvod u psihologiju" (najnovije dopunjeno izdanje). Ovo je obavezna literatura i treba je savladati "od korice do korice", pažljivo učeći i fusnote.
• Za Novi Sad i Niš: Rot, N. i Radonjić, S. "Psihologija za II razred gimnazije". Iako se pričalo o mogućoj promeni literature, službeno se još uvek koristi ovaj udžbenik. Pored toga, neki se pripremaju i iz Rotove "Opšte psihologije".

Najefikasnija priprema podrazumeva dosledno učenje po planu, pravljenje beležaka i rešavanje testova iz prethodnih godina. Mnogi kandidati posežu i za privatnim časovima ili pripremnom nastavom koja se organizuje van fakulteta, što može pomoći u sistematizaciji gradiva.

Test opšte informisanosti (TOI)

Ovaj deo prijemnog izaziva najviše strepnje. On zaista proverava znanje stečeno tokom celog života. Pitanja mogu biti iz apsolutno svih oblasti: istorije, književnosti, umetnosti, nauke, sporta, aktuelnih dešavanja, pa čak i pop kulture.

Kako se pripremiti? Nema jedinstvene knjige. Korisno je:

• Pratiti dnevne novine i informativne portale tokom cele školske godine.
• Gledati kvizove.
• Čitati enciklopedije ili knjige tipa "1001 pitanje, 1001 odgovor".
• Rešavati testove iz prethodnih godina da biste stekli osećaj za tip pitanja.

Važno je znati da je TOI često predmet kritika jer se smatra da je previše subjektivan i da zavisi od "sreće" - da li će se pojaviti pitanja iz oblasti koje kandidat poznaje. Zbog toga se često raspravlja o vraćanju testova sposobnosti ili inteligencije umesto TOI-ja, jer bi oni možda bolje merili potencijal za ovaj posao.

Test sposobnosti (za Novi Sad)

Ako se prijavljujete u Novom Sadu, očekuje vas i treći deo - test sposobnosti. On obuhvata logičke zadatke, numeričke i verbalne nizove, prostornu orijentaciju. Cilj je proceniti vaše logičko zaključivanje i brzinu razmišljanja pod pritiskom vremena. Za ovaj deo se ne može "naučiti", ali vežbanjem sličnih zadataka možete značajno poboljšati svoje performanse.

Specijalizacije i oblasti rada: Šta vas čeka nakon osnovnih studija?

Završetak osnovnih studija psihologije je tek prvi korak. Diploma osnovnih studija vam daje zvanje diplomirani psiholog, ali za većinu specijalizovanih poslova potrebno je dalje usavršavanje.

Master studije i specijalizacije

Nakon četiri godine, mnogi studenti nastavljaju sa master studijama koje traju godinu dana. Na masteru se biraju uže oblasti, kao što su:

• Klinička psihologija - Rad u zdravstvenim ustanovama, dijagnostika, psihoterapija. Za psihoterapiju su neophodne dodatne, duge i skupe edukacije (npr. psihoanaliza, KBT, gestalt).
• Psihologija rada i organizacije - Rad u sektoru ljudskih resursa, selekcija kadra, obuke, organizacioni razvoj.
• Školska psihologija - Rad u obrazovnim ustanovama sa decom, adolescentima i nastavnicima.
• Forenzička psihologija - Oblast koja mnoge privlači, a podrazumeva saradnju sa policijom i sudovima, profilisanje počinioca, rad sa žrtvama. U Srbiji ova oblast nije dovoljno razvijena, a najbliži predmeti mogu se naći na smeru Prevencija i tretman poremećaja ponašanja na drugim fakultetima. Za ovakav rad često je potrebno i znanje iz oblasti bezbednosti.

Gde psiholozi mogu naći posao?

Tržište rada za psihologe u Srbiji je izazovno, ali ne i nemoguće. Mogućnosti uključuju:

• Obrazovne ustanove (škole, vrtići) - često preko konkursa, ponekad zahteva i master.
• Zdravstvene ustanove (bolnice, dispanzeri, centri za mentalno zdravlje) - zahteva specijalizaciju i često "vezu".
• Centri za socijalni rad - rad sa porodicama, decom, ovisnicima.
• Privatne firme - sektor ljudskih resursa (HR), marketing, istraživanje tržišta.
• Nevladin sektor - projekti koji se bave psihosocijalnom podrškom, zaštitom prava, radom sa marginalizovanim grupama.
• Privatna praksa - psihoterapija i savetovanje. Za ovu delatnost je obavezno dodatno obrazovanje i kontinuirano usavršavanje.

Česta je pojava da psiholozi kombiniju više poslova (npr. posao u školi i privatnu praksu) kako bi ostvarili stabilnije prihode.

Često postavljana pitanja i saveti studenata

Da li je teško studirati psihologiju?

Studije psihologije zahtevaju ozbiljan angažman. Gradivo je obimno, a neki od ključnih, ali i izazovnih predmeta su Statistika i metodologija psiholoških istraživanja, koji zahtevaju analitičko razmišljanje. Redovno učenje i praćenje nastave su ključni za uspeh. Kao što jedan student kaže: "Nije toliko teško koliko ima mnogo informacija za pamćenje i razumevanje."

Da li je bolje upisati ono što volim ili ono što je "perspektivno"?

Ovo je večita dilema. Iskustva diplomiranih ljudi govore u prilog tome da treba studirati ono što vas zaista zanima i što volite. Posao koji volite će vas činiti zadovoljnijim i uspešnijim, a perspektiva zavisi od vas - vaše inicijative, dodatnih edukacija i sposobnosti da se prilagodite zahtevima tržišta. Ipak, realno je sagledati mogućnosti zapošljavanja u željenoj oblasti i planirati dodatne korake (master, kurseve, volontiranje) već tokom studija.

Kako do posla bez veze?

Iako se često priča o uticaju "veza", mnogi psiholozi su svoj posao pronašli zahvaljujući kompetencijama. Ključ je u sticanju praktičnog iskustva već tokom studija: volontiranje u relevantnim organizacijama, učešće u studentskim projektima, praksa, dobro poznavanje stranog jezika i aktuelnih trendova u struci. Izrada kvalitetnog CV-ja i LinkedIn profila takođe pomaže.

Šta sa studijama u inostranstvu?

Diplome državnih fakulteta u Srbiji su priznate u inostranstvu, ali konkurencija je globalna. Najbolji put za rad ili dalje studije van zemlje su:

• Učešće u programima razmene (npr. Erasmus+) tokom osnovnih studija.
• Upis master ili doktorskih studija u inostranstvu. Za ovo su neophodni odličan uspeh, dobro poznavanje jezika (TOEFL, IELTS) i često radno/volontersko iskustvo.
• Kandidovanje za razne stipendijske programe (npr. Erasmus Mundus, Basileus, DAAD).

Za rad u kliničkoj psihologiji ili psihoterapiji u inostranstvu, jezička barijera je ogroman izazov, jer rad zahteva savršeno poznavanje jezika