Естетска хирургија и утицај на друштво: Где је граница?

Посматрајући тренутне трендове, како у свету тако и у региону, очигледно је да су неке ствари које можда нису требало постати нормалне – постале прихватљиве. Реч је о естетској хирургији, ботоксу, затезањима, филерима, имплантима и сличним процедурама.

Утицај познатих личности на перцепцију лепоте

Највеће звезде данашњице радо иду под нож и "трпају" своја тела хемикалијама како би спречиле природни процес старења. Ово, наравно, мења свест и перцепцију лепоте код младих, посебно девојака, које покушавају да имитирају своје идоле.

Пример је тренд "напућених усана" или "duck face", који је постао изузетно популаран међу млађом популацијом. Овај тренд, који потиче из порно индустрије, популаришу одређене жене, често старлете или личности сумњивог моралног карактера.

Двосмисленост у реакцијама друштва

Читајући коментаре на форумима и друштвеним мрежама, приметна је контрадикторност. Жене се жале на такве "примерке" и осуђују их, али их у наредном тренутку и бране. На пример, недавна полемика о једном познатом музичару показала је да се форумаши, укључујући и модерацију, суочавају са личном сујетом.

Чини се да су хируршки захвати и "сервирање лажи" прихватљиви када се ради о некој звезди коју појединац обожава, али неприхватљиви код "конкуренције". Овакво понашање може се сматрати лицемерним.

Где повући границу?

Кључно питање је где повлачити линију између прихватљивог и неприхватљивог. Да ли бисте својој деци саветовали да се секу и пуне хемикалијама због лажне перцепције лепоте?

Многе жене, поготово млађе, осећају притисак да испуне нереалне стандарде лепоте. Социјални медији, попут Инстаграма и ТикТока, препуни су инфлуенсера са филтерима, филерима и другим процедурама које утичу на самопоуздање њихових пратилаца.

Последице нормализације естетских захвата

Проблем није само у појединачним изборима, већ у ширем друштвеном утицају. Млади људи, који нису у потпуности способни да критички процењују такве одлуке, често се нађу под притиском да следе трендове.

Оно што није нормално нити здраво – не би требало да буде нормализовано. Иако свако носи одговорност за своје изборе, питање је да ли су сви довољно информисани о ризицима и последицама.

Закључак: Прихватање природног или подређивање трендовима?

Док неки виде естетске захвате као начин да се побољшају, други их сматрају симптомом друштвене болести. Једно је када неко мора на операцију због здравствених разлога или ожиљака, а сасвим друго када се форсирају нереални стандарди лепоте.

Кључно је размишљати о дугорочним последицама, како појединачним, тако и друштвеним. Да ли желимо да будуће генерације расте у свету где је "бити природан" синоним за "неадекватан"?