Bezbednost i zdravlje na radu: Kompletan vodič kroz stručni ispit i perspektivnu karijeru

U današnjem dinamičnom radnom okruženju, bezbednost i zdravlje na radu postaju sve važniji segmenti svake organizacije. Svest o zaštiti zaposlenih od profesionalnih rizika i obezbeđivanju zdravih uslova rada konstantno raste, što otvara vrata novim profesionalnim prilikama. Ako ste ikada razmišljali o karijeri u ovoj oblasti, verovatno vas je mučilo pitanje: kako započeti, šta sve podrazumeva stručni ispit i da li se isplati uložiti vreme i trud? Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid, baziran na iskustvima brojnih ljudi koji su prošli ovaj put.

Šta je zapravo posao lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Pre nego što zarovimo u detalje o ispitu, ključno je razumeti prirodu posla. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorno za sprovodenje mera prevencije, procenu rizika na radnim mestima, edukaciju zaposlenih, nadzor nad poštovanjem propisa i saradnju sa inspekcijama. To je posao koji zahteva kombinaciju tehničkog znanja, organizacionih sposobnosti i odlične komunikacije. Radni dan može varirati od pisanja dokumentacije u kancelariji do obilaska gradilišta, fabrika ili poljoprivrednih gazdinstava. Dinamičan je, odgovoran i izuzetno značajan za stvaranje kulture bezbednosti u bilo kojoj organizaciji.

Da li je potreban fakultet? Ključna dilema i trenutna zakonska regulativa

Jedna od najčešćih nedoumica među zainteresovanima je pitanje stručne spreme. Prema važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu dovoljno je položiti stručni ispit, bez obzira na prethodno završenu školu. Ovo je otvorilo priliku širokom spektru ljudi - od onih sa srednjom školom, preko medicinskih sestara, pa sve do profesora različitih profila. Međutim, važno je napomenuti da za rad u specijalizovanim agencijama koje pružaju usluge u ovoj oblasti često bude prednost dato lice sa visokom stručnom spremom iz srodnih oblasti, poput tehnicko-tehnoloških ili medicinskih nauka. Takođe, za dobijanje licence za rad agencije, fakultetsko obrazovanje je neophodno.

Ova situacija je često izazivala tenzije, posebno među onima koji su uložili godine studija na srodnim fakultetima. Kako je jedan ispitanik rekao: "Ljudi sa završenim fakultetom zaštite na radu sa prekorom gledaju na mene jer su uložili sebe, a sada smo u istoj ravni." Ipak, realnost je takva da se tržište prilagođava, a znanje i iskustvo na kraju često budu presudni.

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu: Put ka licenci

Srž procesa kvalifikacije je stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti. On se polaže pred komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Prijava se podnosi uz plaćenu taksu, a nakon toga kandidati čekaju poziv za polaganje, koji obično stiže 15 dana ranije. Rokovi za polaganje se organizuju nekoliko puta godišnje, najčešće svakog meseca ako ima dovoljno prijava.

Kako izgleda ispit?

Ispit je kompleksan i traje celog dana, obuhvatajući nekoliko faza:

1. Opšti deo (Medjunarodni i domaći pravni okvir): Usmeno ispitivanje iz Ustava, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o radu, konvencija (npr. Konvencija 155, 148, 81), ugovora o osnivanju EU. Pitanja se izvlače iz kompleta, a ispitivači traže konkretne odgovore.
2. Radno i socijalno pravo: Usmeno ispitivanje iz Zakona o radu, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja. Fokus je na pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca.
3. Pismeni deo - Procena rizika: Kandidatima se dodeljuje konkretno radno mesto (npr. automehaničar, vodoinstalater, tkač, ribar) za koje u roku od 2 sata moraju da naprave akt o proceni rizika. Važna napomena: Prema novijim praksama, dozvoljeno je korišćenje samo liste opasnosti i štetnosti i metoda procene, dok je opšta literatura zabranjena. Ovo zahteva dobro poznavanje metodologije i sposobnost brzog strukturiranja.
4. Usmeni deo - Pravilnici i posebne mere zaštite: Najzahtevniji deo za mnoge kandidate. Izvlače se pitanja iz brojnih pravilnika (o električnoj energiji, gradjevinskim radovima, buci i vibracijama, prvoj pomoći, bezbednosti mašina itd.). Ispitivači, poput čuvene Marine, traže veoma precizne odgovore - brojeve, mere, nabrajanja. Ne poznavanje jednog pravilnika može dovesti do pada celog ispita.
5. Usmeni deo - Odobrenje pismenog dela i procena rizika: Kratak razgovor u kom se brani napisani akt o proceni rizika i odgovara na dodatna pitanja vezana za metodologiju procene.

Stopa prolaznosti varira, ali se procenjuje da oko trećina kandidata položi iz prve. Ključ uspeha je sistematična priprema i razumevanje suštine, a ne samo bubanje napamet.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu oni koji su prošli?

Na osnovu brojnih iskaza, jasno je da ispit zahteva ozbiljnu psihofizičku pripremu. Mnogi ističu da je najteži deo usmeno ispitivanje pravilnika, gde se očekuje preciznost. "Pitala me je bukvalno: 'Koliko luksa je preporučljivo osvetljenje u radnoj prostoriji?' ili 'Šta je pokretna električna izolacija?'", prenosi jedan kandidat. Ispitivači su, po opisu, korektni, ali strogi. Ako vide da kandidat zna, spremni su da pomognu ili postave podpitanje. Međutim, neznanje osnovnih pojmova se ne toleriše.

Pismeni deo sa procenom rizika takođe predstavlja izazov, posebno nakon ukidanja korišćenja opšte literature. Kandidati moraju da se snađu i za radno mesto koje im je potpuno nepoznato. "Dobio sam 'ribara'. Morao sam da se setim svih opasnosti na brodu, od klizanja pa do oluje", iskreno je podelio jedan polagatelj.

Kako se efikasno pripremiti? Saveti i preporučena literatura

Za uspešno polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu neophodno je:

• Nabaviti aktuelnu literaturu: Osnova je službeni "Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita". Pored toga, mnogi preporučuju nabavku skripti koje sređuju gradivo. Na internetu postoje prodavci koji za oko 2000 dinara nude ažurirane skripte sa listom opasnosti i štetnosti i primerima procene rizika. Međutim, skripta sama po sebi nije dovoljna. Obavezno treba pročitati sve navedene zakone i pravilnike u originalu, posebno one koji su se nedavno menjali (npr. pravilnici o zaštiti trudnica, mladih, elektromagnetnom polju).
• Poći na pripremnu nastavu (opciono): Neke privatne firme (npr. Tehpro) i pojedini predavači (raniji članovi komisije) organizuju obuke koje traju nekoliko nedelja. One pomažu u sistematizaciji gradiva i razumevanju praksi ispitivanja, ali su i poprilično skupe. Mnogi kandidati su uspešno položili i samostalnom pripremom.
• Pratiti ispitna pitanja i ići da sluša polaganje: Ako vam termin dozvoljava, odlazak da slušate polaganje drugih kandidata (što je dozvoljeno) može biti neprocenjivo iskustvo. Tako stičete utisak o toku ispita i vrstama pitanja.
• Vežbati pisanje procene rizika: Uzmi nekoliko različitih zanimanja i vežbaj pisanje akta. Koristi neku od poznatih metoda (npr. Kinney matrica 5x5). Obrati pažnju na opis tehnološkog procesa, identifikaciju svih opasnosti i predlog konkretnih mera zaštite.
• Učiti sistematično i dugoročno: Ispit je preobiman da bi se spremao u roku od nekoliko nedelja. Idealno je posvetiti mu 2-3 meseca redovnog učenja.

Perspektive karijere: Da li ima posla i koliko se zarađuje?

Ovo je verovatno najzanimljivije pitanje za sve buduće kolege. Tržište za stručnjake za bezbednost i zdravlje na radu je u porastu. S jedne strane, sve je stroža zakonska regulativa koja obavezuje firme da angažuju ovlašćena lica. S druge strane, raste svest poslodavaca da dobra praksa u ovoj oblasti smanjuje troškove odsustva, povreda i povećava produktivnost.

Posao se može naći na različite načine:

• Kao interno lice u jednoj firmi/ustanovi: Od fabrika, preko domova zdravlja, škola, pa do opština. Ovo je čest put za one koji su već zaposleni u nekoj organizaciji i koji dodatno polažu ispit kako bi preuzeli ove poslove.
• Kao zaposleni u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu: Agencije pružaju usluge više klijenata. Ovde su često veći zahtevi (povremeno i fakultetsko obrazovanje), ali i mogućnost za bržim sticanjem iskustva na različitim projektima.
• Kao samostalni konsultant (fizičko lice): Sa položenim ispitom možete pružati usluge manjim firmama koje nemaju puno radno vreme za interno lice.

Što se plate tiče, raspon je ogroman i zavisi od iskustva, obrazovanja, lokacije i veličine poslodavca. Početne plate u državnom sektoru ili manjim firmama mogu biti blizu minimalca. Srednje iskusno lice u većoj privatnoj firmi može očekivati platu u rangu proseka u Srbiji ili nešto iznad. Visokokvalifikovani menadžeri bezbednosti u velikim korporacijama, posebno stranim, mogu imati plate od nekoliko hiljada evra. Kako je jedan iskusniji kolega rekao: "Znam ljude iz struke kojima je plata od 30.000 do 170.000 dinara. U EU je ovo ozbiljno shvaćeno i adekvatno plaćeno."

Bitna karakteristika posla je i mobilnost - često je potrebno obilaziti terene, gradilišta, prisustvovati seminarima. To ga čini dinamičnim i za one koji ne vole rutinski kancelarijski rad.

Budućnost profesije: Šta nosi novi zakon?

U vazduhu je priča o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Najavljuje se da će se možda pooštriti uslovi, te da će za obavljanje poslova biti potrebno ne samo položen stručni ispit, već i određeno visoko obrazovanje (tehničko, tehnološko, medicinsko) i licenca koja će se obnavljati na 5 godina uz sticanje obaveznih bodova kroz kontinuirano obrazovanje. Ovo bi profesionalizovalo oblast i podiglo standarde, ali bi istovremeno otežalo ulazak onima bez formalnog visokog obrazovanja. I pored toga, opšte je mišljenje da je ovo perspektivno zanimanje koje će biti sve traženije i vrednije na tržištu rada u narednim godinama.